У Старом завету, Пророци су најавили долазак Месије - Господа Исуса Христа у свет. Нови завет је нови савез Бога - Господа Исуса Христа са људима.
Нови Завет је део Библије - Светог Писма. Састоји се од 27 књига, које чине: Јеванђеља, Дела Светих апостола, Посланице Св. апостола и Откровење.
У Новом завету описан је долазак у свет Господа Исуса Христа - Сина Божјег, зато је Нови завет веома значајан за све хришћане. Описан је и силазак Светог Духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање Његовог имена и науке. У Новом завету је указано и на све оно што ће се догодити до Другог доласка Христовог.
Нови Завет је део Библије - Светог Писма. Састоји се од 27 књига, које чине: Јеванђеља, Дела Светих апостола, Посланице Св. апостола и Откровење.
У Новом завету описан је долазак у свет Господа Исуса Христа - Сина Божјег, зато је Нови завет веома значајан за све хришћане. Описан је и силазак Светог Духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање Његовог имена и науке. У Новом завету је указано и на све оно што ће се догодити до Другог доласка Христовог.
Књиге Новог завета писане су у другој половини првог века нове ере. Писане су широм Римске империје (од Сирије, преко Мале Азије и Грчке, до Рима).
Попут поделе књига Старог завета на законске, историјске, поучне и пророчке, новозаветне књиге можемо разврстати на овај начин. Законске књиге Новога завета су Света Јеванђеља. Историјска књига Новога завета је Дела Светих Апостола. Поучне књиге Новога завета су Посланице Св. апостола. Пророчка књига Новога завета је Откровење Св. ап. Јована Богослова. Види страницу: Новозаветни списи.
СВЕТА ЈЕВАНЂЕЉА
Јеванђеље по Матеју писано је првенствено јеврејском народу, зато се често наводе делови текста из старозаветних књига, са циљем да се покаже испуњење Писама у личности Христовој. У Јеванђељу се Христос назива сином Давидовим и истинитим Месијом, који је људима донео Царство Божије.
Јеванђеље по Луки упућено је Теофилу, богатом грађанину Антиохије, који је постао хришћанин. Садржи детаље при приповедању и одликује се лепим стилом. Пише о Христовој великој бризи за грешнике и сиромахе, наглашено је да је Христос донео свету Царство Божије, које даје онима који га следе.
Јеванђеље по Марку је најкраће, сажето и јасно. Писано је римској хришћанској заједници. Истакнута су Исусова чуда, која доказују да је он Син Божји, који је дошао да би човечанство спасио од последица греха.
Јеванђеље по Јовану написано је последње и разликује се од осталих јеванђеља по стилу писања, сложеној структури и начину изалагања истина о Христу и о Његовом односу према Богу Оцу и Светоме Духу. Називамо га богословским јеванђељем, јер садржи дубоке богословске мисли.
ДЕЛА СВЕТИХ АПОСТОЛА
Књигу Дела Светих апостола, или краће названу Дела апостолска, написао је Св. апостол и јеванђелист Лука. Упућена је Теофилу, као наставак Јеванђеља у коме је изложено учење и дела Господа Исуса Христа. У Делима апостолским описани су силазак Св. Духа на апостоле, делатност апостола у Јерусалиму, њихова проповед и почеци ширења хришћанске вере у разним местима.
ПОСЛАНИЦЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА
У Новом завету налази се четрнаест посланица Св. ап. Павла и седам саборних посланица.
Св. ап. Павле оснивао је црквене заједнице. Када би чуо лоше вести од заједнице коју је основао нпр. да постоје поделе унутар заједнице, да се чланови заједнице недолично понашају, да су се појавили међу њима ,,лажни учитељи’’ или друго, апостол Павле је слао писма (посланице) тим ранохришћанским заједницама. На почетку посланице обично стоји име пошиљаоца и његових сарадника, у самој садржини изложене су верске истине и упутства за хришћански живот, а на крају поздрав и благослов. Неке посланице су написане око 50. године н.е. и представљају најстарије сачуване хришћанске списе. Посланице Св. ап. Павла садрже многа корисна учења и савете за живот верника.
 |
| Св. ап. Јован Богослов |
ОТКРОВЕЊЕ
Књига Откровење Св. ап. Јована Богослова назива се и Апокалипса. Ову књигу написао је Св. ап. Јован на острву Патмос, крајем првог века, а према неким истраживањима почетком другог века нове ере. Она садржи виђења о будућности која је Бог открио Св. Јовану Богослову.
ПРЕВОДИ
Књиге Новога завета писане су на старогрчком језику. У току првих векова, Нови завет је преведен на сиријски, египатски и латински језик, а касније и на многе друге језике. У IX веку, Св. Ћирило и Методије превели су на словенски језик Јеванђеља и Апостол, а почетком X века преведене су и остале књиге Новога Завета.
Најбољи превод Новог Завета на српски језик урадила је комисија Св. Синода Српске православне цркве.
Књиге Новога завета подељене су на главе (поглавља), које су означене бројевима. Главе су подељене на стихове, који су означени бројевима. Свака књига Светог Писма означава се и скраћеницом. У литератури се често наводи скраћеница за књигу са бројем главе и стиха Новога Завета, уместо навођења конкретног текста.
Књиге Новога завета подељене су на главе (поглавља), које су означене бројевима. Главе су подељене на стихове, који су означени бројевима. Свака књига Светог Писма означава се и скраћеницом. У литератури се често наводи скраћеница за књигу са бројем главе и стиха Новога Завета, уместо навођења конкретног текста.
ЧИТАЊЕ НОВОГ ЗАВЕТА
Свети оци препоручују да се Свето писмо чита сваког дана, по једно поглавље дневно. Пре и после читања требамо да се прекрстимо и помолимо. О прочитаном поглављу требамо да размишљамо и покушамо да схватимо поуке.
Нови завет чита се у Цркви на богослужењима, не само да би се сећали догађаја, личности и поука из историје, него као жива реч Божја, која Духом Светим утврђује заједницу верних људи са Христом - Цркву. На Светој Литургији читају се одељци Новога Завета - ,,Јеванђеље’’ (одељци из Јеванђеља) и ,,Апостол’’(одељци из Посланица и Дела апостолских). На неким јутарњим и вечерњим богослужењима чита се Јеванђеље, као и одломци из других књига Светога Писма.
